Sve češće se koristi pojam ergonomija i po mom skromnom uverenju u sve pogrešnijem značenju. Najčešće i sve češće se koristi za oblikovanje miša, tastaure i eventualno neke kiber stolice, a ergonomija je samo na marginama to, a u suštini je mnogo više i mnogo šire. Cilj mi je da ovim tekstom samo započnem temu ergonomije i bezbednosti i zdravlja na radu.
Ergonomija je projektna disciplina koja se bavi sistemom „čovek-mašina-sredina“ kako bi ga učinila efiskasnijim, bezbednijim i udobnijim. Pod mašinom se misli na sve čime se čovek služi od olovke do pilotske kabine i zadatak je da se „mašine“ prilagode čovekovim bio-psiho-socijalnim karakteristikama i ograničenjima. Naime, čovek je „ograničeno“ biće i kako vi tehnologijom i tehnikom možete danas uraditi šta god vam je volja, onda je veoma bitno da NE URADITE SVE ŠTA MOŽETE već samo onoliko koliko je potrebno da čovekova ograničenja i nesavršenosti ne budu prepreka za normalno funkcionisanje sistema „čovek-mašina-sredina“.
Da pojasnim. Napravili su za vreme II rata Englezi izuzetan avion – po svim tehničkim perfomansama najsavremenije što je tadašnja tehnika mogla da napravi, a u odnosu na nemački avion tehničke perfomanse su po svim parametrima daleko ispred. Ali... U borbama taj savršeni engleski avion je padao kao muva pred „nesavršenim“ nemačkim avionom. O čemu je reč? Nemački avion je odgovarao u potpunosti čovekovim karakteristaikama pa i onoj da je čovek nesavršeno biće i time je taj avion bio efikasniji od engleskog aviona koji je prevazišao pilota i njegove mogućnosti pa je bivao manje efikasan i tako neupotrebljiv.
O ovome treba itekako voditi računa pri projektvanju bezbedne i zdrave radne sredine.
Нема коментара:
Постави коментар