Pre svega u svakom društvu stoji kultura. U borbi protiv opšte nekulture u Srbiji je korišćena i parola "nije teško biti fin" a u našem slučaju to bi moglo biti "nije teško biti bezbedan na radu". A po svoj prilici je u praksi to mnogo teško. Npr. kao lice odgovorno za bezbednost i zdravlje na radu najveći problem imam da poslodavce i zaposlene ubedim (samo su u tome izgleda na istoj strani) da se ponašaju bezbedno na radu i koriste predviđenu opremu i procedure za bezbedan i zdrav rad. Ma kakvi, poslodavci se boje "troška", a zaposleni da ne budu "smešni" jer brinu za svoje zdravlje ko "kakve babe" (što mi jedom prilikom "objasniše"). I sve je tako dok se ne desi neka nesreća - povreda na radu - tada jedni prebacuju krivicu na druge i svi su nevini prvi da ne plate velike kazne za ignorisanje bezbednosti i zdravlja na radu, a drugi da bi naplatili velike odštete zbog pretrpljene povrede. Dok licu odgovornom za bezbednost i zdravlje na radu preostaje samo da nastavi misiju promovisanja kulture bezbednog i zdravog rada od najelementarnijih stvari kao što su da je "crno crno a belo je belo" shvatajući da se najteže menja svest ljudi ma koliko se ono što im treba "privesti svesti" direktno u njihovom sopstvenom interesu.
Tačno i baš zbog toga užasno! Sizifove muke "lica" (ko li dodeli ovako dubokouman naziv?) za bezbednost i zdravlje na radu. Neki nikada neće shvatiti poentu postojanja ove oblasti, dok će je drugi izbegavati na sve moguće i nemoguće načine...
ОдговориИзбриши