Mere protiv stresa na radu

Upoznati zaposlene sa sadržajem pojma stres i manifestacijama stresa putem pamfleta, prigodne brošure ili predavanjem

Stres je nespecifična (istovrsna) reakcija čovekovog organizma na specifične (raznovrsne) prekomerne podražaja iz spoljašnje sredine. Prekomerni podražaji se nazivaju stresorima. Manifestuje se pojačanim lučenjem hormona nadbubrežne žlezde, ubrzanim radom srca, povećanim pritiskom, sužavanjem perifernih krvnih sudova, širenjem velikih krvnih sudova i dr. Zašto je nespecifična reakcija? – zato što organizam na različite stresore reaguje na isti način – odbrambenom reakcijom organizma koji se oseća ugroženim – reakcijom bekstva. Stresori mogu biti materijalni kao npr. prekomerna buka ili socijalni – loši međuljudski odnos – svađa sa kolegom, poslovnim partnerom i sl.  Kratkotrajan stres ne ostavlja neke negativne posledice koliko dugotrajan stres koji dovodi do čitavog niza tzv. psihosomatskih bolesti: visok krvni pritisak, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, zakrečenje krvnih sudova srca i mozga i dr. – tzv. bolesti savremenog društva ili savremenog načina života (menadžerske bolesti). Neki poslovi su više stresni od drugih poslova. Uglavnom stresniji su poslovi gde je veća odgovornost prilikom donošenja odluka, prema drugim ljudima, gde je veća opasnost po bezbednost i zdravlje sebe ili drugih osoba i sl. Stresu su posebno izloženi rukovodioci i poslodavci.

 

Mere za smanjenje posledica stresa na poslu

Promovisanje (pisanim putem, predavanjima ili savetovanjem) uspostavljanja i održavanja dobrih međuljudskih odnosa među zaposlenima  zasnovanih na uzajamnom uvažavanju i poverenju. Dobrom organizacijom rada ravnomerna raspodela radnih obaveza  tokom radnog vremena i izbegavanje situacija „posao je trebao da bude gotov juče“. Planiranje pauza u toku rada i aktivnosti u vreme odmora koje su suprotne radnim aktivnostima tzv. aktivan odmor ili u slučaju smenskog rada pravilnim (optimalnim) rasporedom smena. Zdrava i redovna ishrana i upražnjavanje fizičkih aktivnosti. Organizovanje obroka u vreme rada u skladu sa savetima stručnjaka za ishranu i organizovanje rekreacije zaposlenih najmanje jednom nedeljno. Izbegavanje prekomernog konzumiranja kafe i alkohola. Prestanak pušenja. Dosledno pridržavanje propisa koji zabranjuje pušenje u radnim prostorijama Sprovođenje programa odvikavanja od pušenja za sve koji su zavisnici od nikotina. Redovan godišnji sistematski pregled kako bi se predupredile neke bolesti u najranijoj fazi nastajanja. Korišćenje godišnjeg odmora za obnavljanje fizičkih i intelektualnih snaga potrebnih za rad. Bavljenje hobijem koji osobi predstavlja zadovoljstvo i odmor. Stavaranje takvih uslova rada u radnoj sredini  u kojima se čovek oseća bezbedno i sigurno.