Tu skoro obišao sam jedan pogon jednog malog privrednika koji se bavi obradom metala. Čovek je tražio da dam svoje mišljenje šta treba da uradi da bi zadovoljio svoju zakonsku obavezu iz Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu jer očekuje inspektora rada.
Ulazim u pogon. Sve je užasno prljavo - kroz prozore koji su razbijeni i prolazi neka svetlost, a kroz čitave prozore nikakva jer su toliko prljavi. Sa leve i desne strane su poređane mašine a oko njih je otpad ostao posle rada od ko zna kog vremena i gomila natrpanih gotovih proizvoda bez ikakvog reda i plana. Na zidu zjape rupe razvodnih kutija i gole žice negde, a negde samo onako izlovane reda radi. Zaštitnici na brusilicama napravljeni od kartona i lepljeni širokom lepljivom trakom. U jednoj mašini koja očigledno nije u upotrebi stoje utrošene konzerve sardine i zgužvana novinska hartija. Pažnju su mi privukle i neke čudne naprave uz mašine - burad sa daskama i nekakvim starim masnim vojničkim SMB jaknama - jedva sam to prepoznao kao stolice na kojima radnici uz mašine mogu da sednu i odmore se ili da sedeći rade. Idemo dalje. Nailazim na sve strane na stare rukavice i druge "ostatke" HTZ opreme bačene po podu ili na mašinama - shvatajući da su još uvek u "upotrebi". Kutija za prvu pomoć - otvaram je i tamo jedan zavoj i zaštitne naočare na kutiji i ništa više! Pitam gde su PP aparati - nema ni jednoga. Nailazim na jednu užasno prljavu prostoriju i posle dužeg zagledanja shvatam da je to prostorija za odlaganje garderobe i radne odeće. Radnu odeću čine ostaci starih uniformi, a odeća sa kojom su došli na posao radnici je okačena o eksere i ručke prozora neviđeno prljavih. Nema stola ni stolica. Pitam za toalet. "Eno ga tamo iza - gde? - pa napolju to ćeš videti kada izađemo na stražnji izlaz". Kako sam baš želeo da vidim toalet za desetak radnika - najjasniji indikator brige o radnicima - vidim poljski WC sa vratima koja se naslanjaju jer su popustile šarke...
Ulazim u kancelariju poslodavca nešto veću od špajiza. Kažem mu da ovde treba početi sa ozbiljnim poslom od abecede BZNR - generalnog čišćenja pogona, obeležavanja ispravnih, neispravnih i mašina koje se ne koriste, komunikacionih puteva, postavljanja stola za obrokovanje i ormarića, nabavke radnih odela... E tu me "gazda" zasutavi i upita "Zašto da im kupim radna odela kada će ih oni koristiti i kući za svoje poslove?" Gledam ga i ne verujem svojim očima i ušima. "Gazda" je prevazišao i Čarlsa Dikensa a rođen je u vreme socijalizma i samoupravljanja. Ispred pogona je parkiran skupocen automobil koji vozi. Sjaji se metalik boja.
Kazao sam "gazdi" šta ga čeka i on je odustao od svoje namere da "humanizuje rad".
Da li će ga inspektori rada naterati? Ne znam, ali sumnjam jer je on uveren da je dobar privrednik.
Retko dobar tekst kolega, posto sam pocetnik u ovom poslu (inace sam dipi.ing.zastite na radu, da odmah napravim razliku od ovih "strucnjaka" koji su polozili samo strucni ispit) odmah sam pao u dilemu, da li da izgubim potencijalnog klijenta i pokusam da mu objasnim neke postulate zastite, ili da odradim posao tako samo reda radi da bi se zadovoljio zakon...teska dilema?
ОдговориИзбриши